Automatska

Pop

Sunday, January 13, 2019

MIRA ŠKORIĆ: NATO nas je sve potrovao, kancer je postao kao virus gripa!

MIRA ŠKORIĆ: NATO nas je sve potrovao, kancer je postao kao virus gripa!

Vidim da neki nikogovići, plaćenici iz NVO organizacija i raznorazni drugi ološ javno istupa sa stavom da osiromašeni uranijum nije okidač i da nismo svi potrovani. Ja bih ih sve pohapsila, bre(!), otkriva ekskluzivno za Ljubav i zdravlje legendarna pevačica Mira Škorić
Ko je jednom upoznao ili makar kratko popričao sa Mirom Škorić, zna da je njena borba sa kancerom od početka bila neravnopravna. Jednostavno, rak nije imao nikakve šanse! Ova energična i uporna žena, koja već tri decenije peva, misli i govori na način koji oduševljava publiku i nervira njene protivnike, izborila se sa opakom bolešću a da pritom nije dizala frku oko toga. Javnost je o njene četiri operacije saznala tek nakon što se uspešno oporavila, a njena porodica samo malo ranije, pošto je svoje najmilije htela da poštedi surove dijagnoze. Dok je ležala na onkologiji, naime, oni su mislili da raspamećuje fanove po Beču ili Cirihu. Rak, dakle, nije imao šanse.
Zbog bolesti je morala da napravi kraću pauzu, ali se ove godine vratila jača nego ikad. Odnosno, ako nju pitate, nije nigde ni odlazila, samo je morala malo da uspori. U ekskluzivnom intervjuu za Ljubav i zdravlje, Mira Škorić kaže da joj je drago što opet može da se u potpunosti posveti muzici i da je spremna da održi obećanje svojoj publici.
Sa decom treba raditi dok su još mala
Zbog karijere ste sigurno često bili odsutni, ali vam je svejedno pošlo za rukom da vaspitate ćerku tako da bude đak generacije i podjednako uspešan student Medicinskog univerziteta. Kako vam je to uspelo?
– Žao mi je što većina ljudi misli da je lako biti pevač. A potrebno je mnogo odricanja, stresova, putovanja… Nikada nisam o tome govorila, ali više puta mi se desilo da odmah posle nastupa sednem za volan i vozim po 500-600 kilometara, onako umorna i poluzaspala! To je moglo kobno da se završi. Nažalost, za nekoliko mojih kolega tragično se i završilo. Mnogo je teško uskladiti porodičan život, posao i odgajanje deteta. Imala sam nesebičnu pomoć mojih roditelja i moje sestre. Ćerka Milica je oduvek znala šta želi i ja sam bila tu da je podržim. Ona je sjajan student i jako sam ponosna na nju. Mislim da sve ide iz kuće. I moja sestra je izuzetno dobro vaspitala sina Danila, koji studira, bavi se sportom, ma savršen je momak. Sa decom treba jako puno raditi dok su još mala. Zbog Milice i Danila se borim i živim, oni su moja snaga, energija i najveći ponos!
– Pauzu sam morala da napravim, ali sam se i tokom bolesti trudila da budem u poslu i blizu muzike. Dakle, ne bih rekla da sam se bilo gde vratila u velikom stilu, samo sam nastavila da snimam i budem prisutna. Karijera mi je važna, ali ne i najvažnija. Zdravlje je najvažnije. Ne želim ništa na silu i po svaku cenu. Ono što želim i što sam obećala publici i poštovaocima moje muzike jeste koncert u Beogradu. Jedan pravi muzički spektakl. Ne želim da najavljujem da će biti na jesen ili na proleće. Jednostavno, ne planiram, desiće se kad mu bude vreme. Verujem u izreku: samo ti planiraj, Bog ti se smeje…
Mnoge poznate ličnosti su otvoreno u javnosti pričale o svojim zdravstvenim problemima, a vi ste bolest u početku krili i od dobrog dela porodice. Zašto ste se odlučili da tako težak teret nosite sami?
– Ja sam prvenstveno želela da zaštitim i poštedim porodicu. To je jedini razlog. Samo ja znam kako mi je bilo dok sam ležala na onkologiji sama, a porodici se javljala i pisala im poruke kao da sam na nastupu u Beču ili Cirihu. Strašno. Ali, pošto se bolest vraćala, u jednom trenutku sam nažalost morala da ih suočim sa dijagnozom. Ali, i to je opet bilo u nekoj blažoj formi. Sestra mi je bila najveća podrška. Nažalost, kancer je postao kao virus gripa i podržavam što javne ličnosti govore otvoreno o tome. Mora da se budi svest kod ljudi da i kad misle da su najzdraviji, odu na preventivne preglede. Uvek se psihički slomim kada čujem da je neko meni poznat oboleo od raka, a to se dešava jako često. I to me jako zabrinjava. Sloši mi se kad vidim koliko male dece oboleva od raznih vrsta kancera. Moje kolege i ja često radimo humanitarne koncerte, odazivamo se bez pogovora i pomažemo koliko možemo. Obilazimo decu, nosimo poklone na onkologiju i trudimo se da im makar malo ulepšamo dan.
Zbog čega sve više ljudi oboleva od kancera?
– Ubeđena sam da je ovoliki broj kancera posledica NATO bombardovanja. Prof. Dana Grujičić je otvoreno o tome govorila i ja joj se divim. A onda vidim neke nikogoviće, plaćenike iz NVO organizacija i raznorazni drugi ološ koji javno istupa sa stavom da osiromašeni uranijum nije okidač i da nismo svi potrovani. Ma, važi. Što onda ne uzmu radioaktivni jod, pošto ni on valjda nije štetan?! Ja bih ih sve pohapsila, bre! Neka udišu malo osiromašeni uranijum ako nije štetan! Podržavam kolektivnu tužbu protiv NATO i neko bi zbog trovanja naše dece morao da odgovara!
Oduvek ste se razlikovali od većeg dela estrade i jedna ste od retkih ličnosti na domaćoj sceni koja uvek kaže ono što misli. To vam je često donosilo probleme. Da li vam je žao što nemate više talenta za “diplomatiju”?
– Trudila sam se da uvek budem dosledna sebi i da karijeru gradim dostojanstveno. U moje vreme još se cenio kvalitet i za svoje mesto sam se izborila sama, uz podršku pravih autora i koji su verovali u mene. Nikad nisam bila diplomata, uvek sam imala svoj stav i mišljenje i apsolutno uvek kažem ono što mislim. O posledicama i problemima koje mogu zbog toga da imam nikad nisam ni razmišljala. Naravno da sam često nailazila na osudu zbog svog dugačkog jezika, ali ne kajem se zbog toga i uvek ću reći ono što mislim.
Vaša karijera traje već 30 godina, što je dugačak period i u profesijama koje su mnogo lakše od vaše. Da danas imate 18 godina, da li biste možda izabrali neko drugo zanimanje?
– Izuzetno je teško opstati u ovom poslu i 10, a kamoli 30 godina. Međutim, muzika je moj život i ponosna sam što sam ostala dosledna sebi i svom muzičkom pravcu. Ponosna sam što sam uradila trajne snimke za Radio Beograd, to je nešto što će ostati i što će se slušati i posle mene. Kada bih vratila vreme unazad, opet bih živela za muziku i od muzike. Prošle godine dobila sam priznanje istaknutog umetnika, to je stvarno velika čast, biti rame uz rame sa najboljima!
Šta se u vašoj profesiji promenilo u prethodne tri decenije. Da li je danas lakše ili teže postati uspešna pevačica?
– Sve se promenilo! Danas, ko god nema šta da radi, kome god je dosadno, bez trunke talenta može da snima i da se pojavljuje u medijima. Da se zove pevačem ili pevačicom… Međutim, instant slava, nezaslužena slava, kratko traje. Ljudi nisu baš tolike ovce, publika ipak zna da prepozna i ceni prave vrednosti. I vi koji radite u medijima snosite deo odgovornosti i krivice jer dajete veliki medijski prostor ljudima koji to zaista ne zaslužuju.
Na koji album ste najponosniji?
– Mislim da to mora biti album iz 1993. godine, na kojem se nalaze pesme koje će me sasvim sigurno nadživeti. “Manastir”, “Ne daj me, majko”, “Strah od ljubavi”, “Niz vene mi tiho tečeš”… Uglavnom, na tom albumu se nalazi 12 pesama i sve do jedne su bile i ostale hitovi. Naravno, takav album je jako teško ponoviti.

No comments:

Post a Comment

Automatska